-Priredio:
Miladin Veljković

Na organizovanje ustaničke vojske mogla je ponajviše da utiče turska, kao i austrijska vojska. Srbi su služili u objema vojskama i ratovali na obje strane. Austrijsko-turskih ratova bilo je mnogo u 16., 17. i 18. vijeku. Srbi-raja, ratnici i seobnici – u oba carstva, sticali su vojna iskustva i znanja u obje vojske. Za ovu temu važniji su njihovi međusobni ratovi vođeni u 18., nego u ranijim stoljećima. Vremenom Srba je bilo sve manje u turskoj, a sve više u austrijskoj vojsci. Najstariji učesnici Prvog i Drugog srpskog ustanka zapamtili su austrijsku upravu u Srbiji (1718–1739), dok su njihovi očevi učestvovali u oba rata (1716–1718. i 1737–1739). Neki od tih očeva su sa svojim stasalim sinovima, a još više novo pokoljenje, masovno učestvovali u poslednjem austrijsko-turskom ratu (1788–1791). Istoričari su saglasni s tim da je ovaj rat omogućio mnogim Srbima da steknu ratno iskustvo koje im je bilo dragocjeno u predstojeće ustaničko doba.
U Kočinoj krajini Srbi su se toliko angažovali u frajkorima da je ovaj rat poprimio obilježje ustanka. Osim što su Srbi činili glavninu u frajkorima Mihaljevića, Branovačkog, Marjanovića i u bosanskom, poslednjem ratu između Turske i Austrije dalo je obilježje i hajdukovanje, jer su brojne hajdučke družine krstarile Beogradskim pašalukom, boreći se protiv Turaka.
Budući vođ ustanika Đorđe Petrović stupio je u austrijsku vojsku i krenuo u rat protiv Francuza, ali se u bačkim ravnicama predomislio: „Što bi ja išao da ginem na drugoj strani tuđeg carstva, kad može vrijeme doći da ja i u Srbiji vojvevati mogu”. U Mihaljevićevom frajkoru stekao je čin buljubaše, ali je nezadovoljan pasivnošću austrijske vojske napustio frajkorce, okupio hajdučku družinu i nastavio da se tuče s Turcima.
Fermanima iz 1793, 1794. i 1796. godine Srbi su konačno oblikovali knežinsku samoupravu pod turskom vlašću. Jedna od obaveza Srba bila je da sastave narodnu vojsku radi odbrane Beogradskog pašaluka. Prema istraživanjima Dušana Pantelića, beogradski vezir je u svoju pratnju, uz Turke, uzeo i odred Srba od 1.000 vojnika, ali ga je 1794. godine smanjio na 600. Tek fermanom iz 1796. godine omogućeno je postojanje srpskih vojnih odreda u okviru vezirove vojske. Godine 1797. beogradski vezir Hadži Mustafa-paša naredio je knezovima da sakupe vojne odrede. U početku je bilo 8.000 srpskih vojnika, da bi ta cifra uskoro narasla na 12.000, a predvodio ih je Stanko Arambašić.
Srpska narodna vojska bila je uređena tako da su postojale tri vrste starješina: bimbaša koji je komandovao nad hiljadu, harambaša nad sto, buljubaša nad pedeset vojnika. Svaki vojnik morao je da ima dvije torbe – jednu za odjeću i drugu za hranu, a od oružja pušku, jatagan i dva pištolja. Važno je naglasiti da je srpska narodna vojska nastala „prema idejama srpskih knezova i njeno organizovanje i pripremanje bilo je u njihovim rukama”. Iz toga bi se izveo zaključak da je samoupravna civilna vlast potpuno kontrolisala vojnu vlast, što neće biti slučaj u ratnom periodu Srpske revolucije (1804–1815).
Skoro sve istaknute ustaničke starješine služile su u ovoj vojsci i mnogi su tada stekli pomenuta vojna zvanja. U prvim ustaničkim godinama neki od njih su poznati pod tim titulama, a promijenili su ih tek kada se ustalila ustanička vojna hijerarhija (Stevan Jakovljević, levački buljubaša, zatim Vasa i Marko Čarapić, Sima Marković, Janko Katić, Karađorđe, Milenko Stojković i drugi). Petar Jokić kazuje da je u svakoj knežini bio po jedan buljubaša. Neki od njih imali su važnu ulogu u Prvom ustanku kao istaknute vojne starješine, dok su neki ostali u istim vojnim zvanjima. Baštinjenje ovog iskustva bilo je odlučujuće za nastanak vojske i ustaničke vojne organizacije.
Srpska vojska iz vremena knežinske samouprave bila je organizovana po ugledu na turske trupe, što se zapaža i po nazivima zvanja. Niko nije posebno istraživao da li je ova i potonja vojska preuzela bilo šta iz srednjovjekovne vojne organizacije, makar i posredstvom turskih vojnih ustanova, osim djelimice Stojana Novakovića. Zanimljivo je i to da su neke ličnosti istovremeno obavljale civilne i vojne dužnosti, kao što su knez i buljubaša.
(NASTAVIĆE SE)

---